Пређи на главни садржај

Čitam: "Život pre čoveka", Margaret Atvud



 

"Život pre čoveka", Margaret Atvud


🦕Evo jednog romana koji svojom sumornom atmosferom i neobičnim junacima čitanje čini čudno grozničavim, na momente i mazohističkim činom.🤔

🦕U središtu priče su Elizabet i Nejt, bračni par na pragu četrdesetih. Moglo bi se reći da se nalaze na pragu saznanja šta je život, tj. šta je njegovo bolno naličje: razočaranje, umor, izneverena očekivanja i osećaj da su u klopci preovladavaju nad svakodnevnim sadržajima i potencijalnim radostima. Oboje su preplavljeni tom gorčinom i nezadovoljstvom - bukvalno, malo im fali da potonu ili da sebi oduzmu život, baš kao što je Elizabetin prethodni ljubavnik učinio. Umesto njega, da zauzme mesto u ljubavnom trouglu, na scenu stupa Lašja, mlada paleontološkinja, koja time što postaje Nejtova ljubavnica postaje i žrtva tog propalog braka, Elizabetine "uljudnosti" i Nejtovog talenta da prokrastrinira događaje do u nedogled.

🦕Ne bi bilo fer da otkrivam o radnji više od ovog. Zapravo, bilo bi svejedno, jer kvalitet samog romana leži najpre u uobličavanju i razobličavanju njenih likova kroz njihovu potragu za smislom i suštinom. Sve i da prepričam ceo roman, opet biste morali sami da ga pročitate, da ga doživite i upijete.

🦕Margaret Atvud je majstor reči. Egoistički porivi koji se odvijaju i verbalizuju kroz unutrašnji monolog likova su autentični, bolno realni, ljudski. Njihova nemoć je ispoljena autodestruktivnim ponašanjem, nanošenjem bola drugima bez osvešćivanja korena problema, bez prave komunikacije.

🦕Zato se i čini logičnom paralela o uzroku nestanka dinosaurusa i potencijalnoj propasti ljudske rase: bez razumevanja, empatije i ljubavi, bližimo se nestanku i samoistrebljenju. Neće nam biti potrebna nikakva kometa ni asteroid. Mržnjom i nerazumevanjem već ćemo se satrti sami.🤷‍♀️

🦕Da, treba da pročitate ovaj roman, izuzetno je slojevit, rečit i brutalan! Jedan od top tri ove godine za mene!✔




Natašina Čitaonica 2021. © Nataša Kasaš

Pratite na mrežama: Instagram   Facebook Goodreads


Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod
Постави коментар
Прикажи све

Čitam: Deca zla, Miodrag Majić

„Postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati. Ne postajemo od svake istine bolji.“  Baš u trenutku kada sam okrenula poslednju stranu romana i uzela telefon da pogledam šta ima novo na voljenom nam instagramu, na #branasbookclub je započeta diskusija o Miodragu Majiću i Deci zla . Divna koincidencija i savršena prilika da svoje sveže utiske podelim sa još mnogo ljubitelja književnosti i dragom Branislavom Antović.  Moram da kažem da se moj prvi utisak o Vulkanovoj knjizi nije promenio: ovo je roman koji ima intrigantnu i neobičnu temu, donekle tipiziranog i psihološki nedovoljno portretisanog glavnog junaka. Ipak, ono što bih rekla da je svetla tačka ovog romana je odabir tema. Poslednjih nekoliko godina smo potopljeni jugo-lit talasom, talasom istorijskih i pseudoistorijskih romana, pokušajima da se iskristališe prošlost, kako daleka, tako i bliska.  Deca zla takođe kao jedan od događaja uzimaju ratove devedesetih i njihov produkt – decu zla. Decu koja su se rodila i živela
Постави коментар
Прикажи све

Kamij Lorans, Mogla bih to biti ja - preporuka za čitanje

  Zahvaljujući izuzetnim preporukama sa #bukstagram profila Manjini naslovi ovaj je roman našao put do mene.  Zaista sam srećna što ima mnogo profila i blogova koji u današnje vreme svoj sadržaj kreiraju na taj način da do vas stignu realne preporuke za čitanje i koji prave naslove i dobre autore izvode na svetlost dana gotovo svakodnevno! Tako je i roman Mogla bih to biti ja došao do mene, a samim tim i ova "vanredna preporuka" do vas. Da pređemo na štivo! Kamij Lorans je napisala jedan od najinteresantnijih romana koje sam pročitala ove godine. Ova psihološka drama je kolaž jedne priče ispričane iz više perspektiva. Svaka od njih nam daje novi ugao gledanja, novu percepciju kroz naraciju protagonistkinje Kler , četrdesetosmogodišnje profesorke, razvedene žene i majke dvoje dece.  Ona svoju priču izlaže u formi dnevničkih zapisa, a za tom varijantom događaja idu i beleške psihijatra, bivšeg supruga i spisateljice Kamij. Svi su upleteni u tumačenje događaja, svi imaju sv
Постави коментар
Прикажи све