Пређи на главни садржај

Oktobar u knjigama

 


Oktobar u knjigama


Kada sam pisala septembarski zaključak o pročitanim knjigama, nisam ni pomišljala da ću se i u oktobru javiti sa "siromašnom" retropsektivom pređenih dela. 😀

Ipak, tu smo gde smo, pa hajde da nabrojim koji su to romani okupirali moju pažnju ovog oktobra!

1. Poput dahaFerzan Ozpetek - ovaj roman najbliže bih opisala kao sentimentalni triler koji se odigrava na realciji Rim - Istanbul. Neobičnu priču o ljudskoj prirodi govori Elsa Korti, iznenadna gošća koja svojim prisustvom jedno nedeljno popodne začinjava svojim sećanjima. Ako ste u potrazi za romanom koji se čita za dan, preporučujem vam ovaj - dovoljno je zanimljiv i idealan kao predah između onih sa zahtevnijim temama. 



2. Srpske zemlje pre NemanjićaMarko Aleksić - velika preporuka knjige za ljubitelje istorije Srbije. Aleksića znate ako ste gledali serijal Srpski junaci srednjeg veka koji je mene, kao nekog koga istorijske činjenice i građa nezdravo umaraju, prikovao za ekran. Knjiga je takođe pisana prijemčivim stilom, nepretenciozna, a ipak konkretna. Slikovito, bogato pripovedanje bih ipak najviše istakla.



3. ŠaptačDonato Karizi - triler koji definitvno morate uzeti ako ste fan žanra. Poseduje sve, napetost, jezu, iščekivanje, obrte i sve je dobro povezano i gradacijski se otkriva - u nekim trenucima ćete se bukvalno utrkivati sa tekstom dok paralelno sa napisanim i vi razotkrivate tragove i zločince. 💥



4. Blaga je noćFrensis Skot Ficdžerald - ljubavno-psihološki roman sa velikim uplivima psihoanalize i melanholije. Ne očekujući previše od ovog romana - oslanjajući se na utisak koji je na mene ostavio Veliki Getsbi - naišla sam na moj favorit što se tiče pročitanog u oktobru. Roman prati mladi bračni par Dajver - oni su glamurozni, bogati i harizmatični toliko da čitava Francuska rivijera živi od njihovog sjaja. 
Šta se krije iza tog mimikrijskog svet(l)a, polagano se otkriva čitaocu. Kao i često u životu, kad god sretnete nekog ko na prvi pogled ostavi na vas utisak besprekornog, savršenog, što ste mu više u blizini, to ste više u prilici da vidite i drugu stranu novčića te slike koja vam se prikazuje. Tako je i sa Dajverovaima, ali i sa mnogim junacima ovog romana. 
Da roman bude još zanimljiviji, reći ću vam da mnogi smatraju da je lik Nikol pisac gradio po uzoru na sopstvenu suprugu, Zeldu Ficdžerald😉 Ipak, najveća preporuka ostaje za stil pripovedanja i lepo dočaranu bračnu dinamiku između dvoje ljudi koji žele mnogo, a kad je tako, uvek postoji opasnost da jedno od to dvoje bude povređeno....💔





Da, ovo je kraj liste! 😁 Želim vam da novembar provedete lepo, ušuškano i spokojno. 
Izaberite svoj omiljeni žanr ili neku od preporuka za čitanje i uživajte!



Natašina Čitaonica 2021. © Nataša Kasaš

Pratite na mrežama: Instagram   Facebook Goodreads









Коментари

Популарни постови са овог блога

Čitam: Očevi i oci, Slobodan Selenić

 Ovo je roman koji govori o burnom istorijskom periodu od kraja Prvog do kraja Drugog svetskog rata. Lokacijski je smešten u Beograd , a prati tri generacije jedne porodice.  Porodicu Medaković upoznajemo kroz perspektivu Stevana Medakovića , Milutinovog sina i Mihajlovog oca. Njegovo pripovedanje započinje u Engleskoj, gde se Stevan školuje i upoznaje Elizabetu , svoju buduću ženu, koju dovodi u posleratni Beograd, tada nerazvijeni, postorijentalni grad koji nije našao ni svoj identitet ni mesto u savremenoj Evropi. Početak parlamentarizma i pokušaj demokratije koji se ruši pod težinom rastućeg komunističkog pokreta neodoljivo je referentan i na sadašnje prilike te je sasvim razumljivo zašto je Selenić ovaj roman uspeo da objavi tek 1985. „Po uverenju komunista krivično zakonodavstvo postoji da bi štitilo njihovu vlast, a pojedini paragrafi ne služe kažnjavanju pravih prestupnika , već ućutkivanju, suzbijanju i progonu neistomišljenika. To se najlakše postiže širokim i krajnje neod

Čitam: Ostrvo pelikana, Miodrag Majić

Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   Ostrvo pelikana, Miodrag Majić   ◊ Nikada ne mislimo dovoljno o tome na koliko se sve načina može uticati na tok nečijeg života. Poneka usputna odluka, reč, neizmerena, a izrečena, mogu da sruše ili osvetle nečiji svet. Živimo u trenutku u kome nema mesta za duboka promišljanja, nema vremena da zastanemo i posmatramo. Da merimo, pa da sečemo. Zato volimo da verujemo u sudove i pravdu. To nas uljuljkava, skida teret odgovornosti sa naših leđa: mi živimo svoje male živote, a za kaznu ima ko da se brine. Naša sa vest je čista. Zagledamo li se dublje u u bilo čiji život, videćemo da je sastavljen iz pažljivo tkane mreže naizgled nasumičnih događaja, slučajnih susreta. Onda, u jednom trenu, vidite uzročno-posledičnu, neumoljivu vezu koja je uporno, od prvog momenta, poput efekta leptira, vodila do neočekivanog obrta, do stanja koje je nemoguće vratiti na početak. ◊ Koliko taštine sadrži jedna ispravna odluka, koliko licemerja u svakom saopštavanju

Čitam: Deca zla, Miodrag Majić

„Postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati. Ne postajemo od svake istine bolji.“  Baš u trenutku kada sam okrenula poslednju stranu romana i uzela telefon da pogledam šta ima novo na voljenom nam instagramu, na #branasbookclub je započeta diskusija o Miodragu Majiću i Deci zla . Divna koincidencija i savršena prilika da svoje sveže utiske podelim sa još mnogo ljubitelja književnosti i dragom Branislavom Antović.  Moram da kažem da se moj prvi utisak o Vulkanovoj knjizi nije promenio: ovo je roman koji ima intrigantnu i neobičnu temu, donekle tipiziranog i psihološki nedovoljno portretisanog glavnog junaka. Ipak, ono što bih rekla da je svetla tačka ovog romana je odabir tema. Poslednjih nekoliko godina smo potopljeni jugo-lit talasom, talasom istorijskih i pseudoistorijskih romana, pokušajima da se iskristališe prošlost, kako daleka, tako i bliska.  Deca zla takođe kao jedan od događaja uzimaju ratove devedesetih i njihov produkt – decu zla. Decu koja su se rodila i živela