Natašina Čitaonica

Leto može da počne! Raj sam oduvek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku – rekao je veliki čarobnjak pisane reči, Horhe Luis Borhes.  Nešto najbliže tom idealu čitalačke mašte, sasvim sam sigurna u to, je eDen Books , aplikacija  za elektronske knjige čije ime savršeno odgovara njenoj suštini. Zašto kažem da sam tako sigurna u to da je eDen jedna sjajna stvar koju možete imati? Kao i kod svakog savršenstva – stvar je jednostavna: koristim je tri meseca i od tada sam pročitala samo dve papirne knjige. I petnaest elektronskih! A sve je počelo prolećnim odmorom na koji sam krenula, po prvi put, bez ijedne knjige – a ipak sam ih ponela – u telefonu! Budući da sam veliki komformista, ne mogu dovoljno opisati olakšanje pri pakovanju koje po prvi put nije zahtevalo dodatnih xy metara kvadratnih za sve ono što ću sigurno/možda želeti da pročitam! Uz olakšanje je, prirodno, išla i zahvalnost za jednu veliku precrtanu stavku sa onih spiskova koje svi pravimo kada organizujemo putovanje.  Iz ovo

    Ovo je jedna od najpopularnijih knjiga iz oblasti popularne psihologije – oblasti koju (nakon neuspe šnih pokušaja da nađem nešto korisnije od prežvakanih fraza i ispraznih motivacionih poruka) nisam uspela da zavolim.  Evo i ove simpatične knjižice koja kroz zanimljive anegdote pokušava da probudi naše uspavane umove i da ih pokrene u pravcu planiranja i osmišljavanja naše budućnosti. I u njoj se autor potrudio da se osećamo dobro u svojoj koži, da prezremo korporativni svet i sve one koji rade od devet do pet. Svi oni, prema njegovom uverenju, rade za novac, a trebalo bi da bude obrnuto – da novac radi za nas.  Daje nam i konkretne predloge : da kupimo kompaniju u razvoju i da je prodamo kad tržišno ojača. Ili da smanjimo troškove, a povećamo prihode. Inovativno, zar ne? Ili, ako se baš nigde ne snađemo, možemo da se upustimo u trgovinu nekretninama, i to tako da kupujemo jeftino a prodajemo skupo. Pa, toga se nikad ne bih setila..! Udarna poruka koja je i na naslovnoj stra

Intrigantni pseudonim Elena Ferante , pod kojim piše svetska književna senzacija o kojoj ne znamo gotovo ništa, konačno je došla i na moje police. I ne samo na moje police, već i u moje misli, pogađajući precizno sve one bolne, nežne, osetljive tačke u kojima su pohranjena sećanja na detinjstvo, mladost, prijateljstva, prve ljubavi i još mnogo, mnogo toga.  Manirom zrelog pripovedača sa već izgrađenom tehnikom, u „ Genijalnoj prijateljici “ nailazimo na opširan uvod koji, kako sam saznala čitajući i slušajući vaše komentare na moj uvodni tekst o romanu, prilično umara prosto jer je više informativnog nego fabulativnog karaktera. Dakle, više upoznavanje sa svim bitnim akterima tetralogije nego razvijanje same radnje. Ovaj koncept uvoda me neodoljivo podseća na „Ime ruže “ Umberta Eka gde se u tok romana ulazi na ovaj način. U njemu i sam narator ohrabruje čitaoca da istraje u svom uspinjanju na svetlost u kojoj će se razliti sama suština romana. Tako je i ovde. Kada se izborima sa prvi

    Nostalgi čni omaž Beogradu pedesetih raspričao se jednog junskog predvečerja stotinak kilometara dalje, u pravcu severno.    Utešena sam bila činjenicom da je narator u godinama u kojima sam i sama, a isto tako mi je i prijao njegov zamišljen pogled u prošlost, u stvari koje su se desile (i koje se ne mogu ispraviti).   Verovatno postoji trenutak u životu svakog čoveka kad to preispitivanje započne. Možda u momentu kad shvatimo da sećanja gube svoju jasnoću i da od mnogih lica ostaju samo obrisi, razmrljani portreti čijih se imena više ne možemo setiti...   Ne mogu da ne primetim da je i Kapor u "Folirantima", kao i Uskoković u „ Došljacima “ u centar priče postavio Beograd , primamljiv, pun obećanja na prvi pogled, a zamandaljen, nem i hladan kad mu se približiš. Gubitak iluzija koji se događa glavnom junaku uporedo sa ličnim propadanjem – stiče se utisak, bi mogli večno da traju.  Tužno je to kako mnogi ljudi, na hiljade njih, svakodnevno čine prve korake ka svom sa