Natašina Čitaonica

 Pro č itavši nekoliko osvrta na ovogodišnji ž iri i njegov odabir romana za NIN-ovu nagradu, potvrdile su se sve moje zle slutnje i promišljanja o knji ž evnoj sceni danas, ta č nije, o jednoj njenoj frakciji koja je društvene mreže izabrala kao svoj medij putem koga je obznanila svoje mišljenje.  Kao prvo, nemam ništa protiv da bilo ko, č italac, pisac ili kriti č ar iznese svoje negodovanje, neslaganje, protivljenje.  Kao drugo, da biste izneli neko od ovih svojih ose ć anja, potrebno je da ste obavešteni o današnjoj knji ž evnosti, da ste upoznati sa delima koja se ž iriraju, kao i sa (nau čno-književnim) radom samog ž irija.  Nije dovoljno pro č itati samo svoj roman i smatrati ga za najbolji sa jedinim   izgovorom    da ste ga vi napisali.   Nije dovoljno!  Tre ć e, da bi se bilo kom delu pristupilo u svrhu knji ž evne analize, potrebno je mnogo znanja, bilo teorijskog, bilo u vidu istorijskog konteksta. Nepro č itani roman nije mogu ć e vrednovati.  I, mo ž da

Места која волимо Места која волимо постоје само по нама, Разорен простор само је привид у сталном времену, Места која волимо не можемо напустити, Места која волимо заједно, заједно, заједно, Па зар је ова соба соба или је загрљај, И шта је под прозором; улица или године? А прозор, то је само отисак прве кише Коју смо разумели која се стално понавља, И овај зид не међи собу, него можда ноћ У којој син се покрену у крви твојој заспалој, Син као лептир од пламена у соби твојих огледала, Ноћ кад си била уплашена од своје светлости, И ова врата воде у било које поподне Које их надживљује, заувек насељено Обичним твојим кретњама, када си улазила, Као ватра у бакар, у моје једино памћење; Кад одеш, простор за тобом склапа се као вода, Немој се освртати: ничег ван тебе нема, Простор је само време на други начин видљиво, Места која волимо не можемо напустити. naručite zbirku Horizonti klikom na ovaj link Natašina Čitaonica 2020.© Nataša Kasaš Pratite na mreža